1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Srbija: Senke nad izborima

Ivica Petrović iz Beograda
14. maj 2024.

Predizborna kampanja uoči beogradskih i lokalnih izbora u Srbiji ulazi u završnu fazu. Šta se može očekivati s obzirom na raskol u opoziciji?

https://p.dw.com/p/4foLo
Studenti igraju fudbal na ulici u Beogradu tokom blokade saobraćaja i protesta protiv izborne krađe 29. decembra 2023.
Studenti igraju fudbal na ulici u Beogradu tokom blokade saobraćaja i protesta protiv izborne krađe 29. decembra 2023. Foto: Andrej Isakovic/AFP

Izborne liste su predate i sada je trenutak da se izvrši rekapitulacija postignutog oko poboljšanja izbornih uslova. Međutim, prema ocenama dela opozicije, stvari tu ne stoje baš najbolje, jer je vlast samo delimično ispunila neke od uslova, dok je suština problema s decembarskih izbora ostala ista.

Čitav taj proces doveo je i do rascepa u opoziciji, koja se podelila na one koji svakako žele na izbore i na one koji će izbore bojkotovati. Opozicija koja zastupa bojkot misli da je propuštena velika šansa da se uz nesmanjeni pritisak dođe do ispunjavanja svih uslova i odlaganja izbora za jesen.

Zagovornici bojkota upozoravaju da nije došlo do nezavisne revizije biračkog spiska i smatraju da se poboljšanje izbornih uslova završilo na kozmetičkim promenama. Vlasti Srbije su izmenama pojedinih zakona navodno onemogućili glasanje takozvanih fantomskih birača, ali se isto tako dodaje da je puno sumnji u regularnost potpisa pojedinih lista, kao i da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) daleko najzastupljenija u medijima.

Tajni dilovi?

Analitičari skreću pažnju da je opozicija napravila grešku koju sebi nikako nije smela da dozvoli, a to je da se podeli oko pitanja učešća na izborima. Politički analitičar Dragomir Anđelković za DW kaže da se „pre svega nije smelo desiti da deo opozicije odluči da izađe na izbore. Neshvatljivo je da se ide na izbore i veruje Vučiću reč, jer nikako nije sigurno kakve će izbore on organizovati, a sigurno će biti prevara u pitanju.“

Beogradski i lokalni izbori u Srbiji zakazani su za 2. jun (fotografija sa izbora 17. decembra 2023.)
Beogradski i lokalni izbori u Srbiji zakazani su za 2. jun (fotografija sa izbora 17. decembra 2023.)Foto: Zorana Jevtic/REUTERS

Pokušavajući da pronađe razloge za takvu podelu unutar opozicije, Anđelković navodi da je tu teško dati precizan odgovor, ali da je „svakako tu bilo nekakvog lobiranja iz zapadnih centara moći, pre svega američkog ambasadora [Kristofera] Hila, koji je jasno rekao da ne želi bojkot, ili se radilo o nekim tajnim dilovima s vlastima. Raskol je u svakom slučaju nastupio u trenutku kada je vlast bila najranjivija“, ocenjuje naš sagovornik.

„Mislim da opozicija nije dobro pročitala poruke građana da žele njeno jedinstvo i zajednički nastup“, ističe za DW novinar Đorđe Vlajić. „Čini mi se da to nije dobro ni za opoziciju, ali ni za ukupnu demokratizaciju društva. Možda će neka politička stranka ili neko personalno nešto i dobiti od toga, ali sve to zajedno dovodi da toga da je možda nepovratno propuštena šansa da se dobiju izbori u Beogradu. Bojim se da će ovaj sukob oterati u pasivnost opozicione birače“, naglašava Vlajić.

Fantomi i dalje među nama?

Vlasti su promenom pojedinih zakona onemogućile glasanje onima koji su promenili prebivalište od jula prošle godine. Taj potez bi trebalo da označi kraj takozvanih fantomskih birača. Upozorava se, međutim, da je vlast u proteklih nekoliko godina u birače spiskove unela daleko veći broj birača nego u prethodnih 11 meseci.

Dragomir Anđelković smatra da to jeste veliki problem, ali kaže i da se time ništa nije rešilo, jer je ostalo puno načina za prevare na izborima. „Jedan od tih načina jeste direktna krađa, koju je teško sprečiti dok se na izbornim mestima ne postave kamere. Nije eliminisana ni zloupotreba budžetskih sredstava. I kao treće, i dalje postoji medijska asimetrija između prostora za vlast i opoziciju. Sve to govori da fantomski birači pre mogu da budu jeftin izgovor da se izađe na izbore“, napominje Anđelković.

Članovi biračkog odbora na jednom izbornom mestu u Srbiji proveravaju spisak birača,  17. decembar 2023.
Članovi biračkog odbora na jednom izbornom mestu u Srbiji proveravaju spisak birača, 17. decembar 2023. Foto: Jelena Djukic Pejic/DW

Đorđe Vlajić skreće pažnju da je to bila samo jedna od preporuka ODIHR-a, ali da nije ispunjen čitav niz drugih preporuka. „Deo tog transfera birača odavno je obavljen i ovo što je sada urađeno nije nikakva garancija da fantomski birači neće i dalje glasati po raznim osnovama – posebno stoga što ne postoji ni tehnička, ni ljudska snaga koja bi u ovako kratkom roku pretresla birački spisak i ustanovila sve nepravilnosti. To je ozbiljan posao koga se niko nije poduhvatio još od 2000. godine“, primećuje Vlajić u izjavi za DW.

Neravnopravna kampanja

Predizborna kampanja je takođe refleksija čitave konfuzije nastale oko bojkota i neispunjavanja preporuka za poboljšanje izbornih uslova. Praktično jedina vidljiva u kampanji je stoga vladajuća SNS.

Dragomir Anđelković dodaje da su „opozicione stranke koje izlaze na izbore započele svoju kampanju, ali se i tu vidi neravnopravnost. Niti imaju medije, niti imaju resurse za široku kampanju, tako da SNS vodi kampanju mnogo većeg kapaciteta od opozicije koja ide na izbore. A opet, onaj deo opozicije koji je za bojkot, za sada je vrlo pasivan“, ocenjuje Anđelković.

Zanimljivo je da sada veću težinu u javnosti dobija sukob unutar opozicije, primećuje Đorđe Vlajić. „Najveći je zapravo problem između onih koji bojkotuju izbore u Beogradu i onih koji na njih izlaze. Na lokalu su se oni nešto još i dogovorili, ali Beograd je najveći zalogaj i umesto dogovora, sada se ulazi u neki interne sukobe koji ne koriste opoziciji, šalju lošu poruku biračima, dok zbog toga SNS može da zadovoljno trlja ruke.“

Kome pomaže izlazak na izbore

Ulazak pokreta Kreni-promeni Save Manojlovića se u javnosti kao vidi dobrodošlo osveženje i na neki način kao politička snaga koja donekle može da otupi oštricu bojkota. Ako se stvari posmatraju iz tog ugla, postavlja se pitanje kome to više pomaže, vlastima ili opoziciji.

Savo Manojlović, lider pokreta Kreni-promeni
Savo Manojlović, lider pokreta Kreni-promeniFoto: Marko Djurica/Reuters

Dragomir Anđelković smatra da jeste „oslobođen prostor za nekoga ko je već prepoznat u javnosti. To će mu verovatno omogućiti i da stvori partiju. Ali, isto tako to ide na ruku onima koji žele da ovi izbori uspeju, a to je aktuelni režim“, napominje Anđelković.

Bojkot mora biti aktivan

Kada je reč o šansama opozicije na ovakvim izborima, Đorđe Vlajić navodi da „uspeh opozicije najmanje zavisi od poruka koje šalje. Veći uticaj ipak ima nezadovoljstvo građana minulim radom vlasti“.

Prema rečima Dragomira Anđelkovića, „opozicija koja ide na izbore nema nikakve šanse, jer će dovoljan broj građana bojkotovati izbore. Što se tiče bojkot dela opozicije, na ovakav način neće ništa postići ukoliko se ne aktiviraju i na neki način opstruišu izbore. Ako uspeju da spuste izlaznost ispod 50 odsto, onda će to nešto značiti i baciće senku na ove izbore“, zaključuje Anđelković.